HR - Ljudski Resursi - Srbija

Posla nema ni za doktore nauka

U Srbiji čak i doktori nauka moraju godinama da čekaju na posao. Iako bi bilo očekivano da se poslodavci o njih otimaju, u praksi nije tako.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na posao čeka –29 doktora ekonomskih nauka, 10 doktora filologije, devet doktora medicine i osam doktora bioloških nauka.

Istu muku oko zapošljavanja muče i ljudi sa završenim fakultetom i masterom. Najduže na posao čekaju profesori odbrane i društvene zaštite, politikolozi, voćarski tehnolozi, istoričari umetnosti s položenim masterom...

Na listi su još i novinari, diplomirani inženjeri organizacije rada, inženjeri za hemijsku tehnologiju, inženjeri za farmaceutsku tehnologiju, diplomirani mašinski inženjeri za proizvodno mašinstvo, kao i master sociolozi.

Uprkos činjenici da i najbolji teško dolaza do posla, u NSZ ističu da je zaključno sa prošlim mesecom nezaposlenost smanjena za 11,1 odsto u odnosu na kraj 2014. godine, kada je na evidenciji bilo registrovano 741.906 nezaposlenih. Danas ih je bez posla 659.698.

Na pitanje da li se nešto menja u strukturi onih koji čekaju posao, bar kada je reč o medicinskom osoblju, u NSZ za „Politiku”, kažu, da promena ima.

Tako je u 2016. godini zaposleno 948 medicinskih tehničara, da bi samo za prvih pet meseci ove godine s istom školom posao našlo 357. U toku cele prošle godine zaposlilo se 3.035 medicinskih sestara, a za prvih pet meseci ove godine 1.197.

Kada je reč o zapošljavanju viših medicinskih sestara, u toku 2016. ukupno je njih 83 našlo posao, dok se do maja ove godine u ovoj struci zaposlila 41 sestra.  

Od početka ove godine posao medicinskog tehničara našlo je 357, kao

636 doktora medicine, ako i šest lekara opšte medicine.

Najbrže do posla, dolaze diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike, računarstva, elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama. U toj grupi su i profesori matematike i fizike, nastavnici i profesori stranih jezika.

Sreću da u nešto kraćem roku nađu posao imaju i lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi i ginekolozi...), diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije – računovođe.

Kada je reč o zapošljavanju onih s nižim obrazovanjem do posla najbrže dolaze – zavarivači, auto-elektroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, kuvari tesari, zidari, armirači, mesari.

Kod ovih profesija je, kažu u NSZ, prvenstveni uslov za zapošljavanje odgovarajuće radno iskustvo.

 Najteže do posla dolaze radinici u oblasti tekstila i kožarstva, mašinstva i obrade metala, poljoprivrede, proizvodnje šumarstva i ekonomije, prava i administracije. Sve se manje traže i pomoćni daktilografi, birotehničari, pravni tehničari i pravnici.

Upitani da li je IT sektor i dalje među najtraženijim, u NSZ kažu, da

razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija omogućava kreiranje novih profesija koje postaju sve traženije.

Podaci iz ankete za poslodavce iz 2016. godine ukazuju da im sve više treba radnika sa tehničko-tehnološkim, i u manjoj meri, sa društveno-humanističkim znanjima.

Zanimanja kod kojih postoji najveća potreba kod poslodavaca su stručnjaci za razvoj softvera, radnici za obezbeđenje imovine i lica, šivači tekstila, zavarivači i rezači plamenom, monteri mehaničkih mašina.

Zainteresovanost ljudi koji traže zaposlenje za prihvatanje konkretnog posla, pre svega zavisi od uslova koje ponudi poslodavac. Nezaposleni nisu zainteresovani za teške fizičke poslove u poljoprivredi, rudarstvu i građevinarstvu. Češće se odbijaju i poslovi terenske prodaje (agenti osiguranja, trgovački zastupnici). Jedan od razloga je i plaćanje na procenat uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo. Nezaposleni odbijaju posao i zbog ponuđenih loših uslova (plata ispod prosečne, uslovi rada ispod standarda za zanimanje, neplaćen prekovremeni rad) ili poslove bez preciziranog radnog vremena.

Izbegavaju se i poslovi kod poslodavaca koji očekuju da lice obavlja više različitih poslova po sistemu „čovek za sve”.

U NSZ ističu i da je plata jedan od glavnih kriterijuma za izbor posla. One koji traže posao najviše zanimaju poslovi koji su vezani za jedno mesto ( administrativni, finansija), rad u trgovini (od nekretnina do prehrambenih proizvoda) ili u ugostiteljstvu.

Na pitanje koliko je obrazovni sistem prilagođen tržištu rada, nadležni kažu, da je proces unapređenja započet.